Biljne Vaginalete

Jedna od fizioloških funkcija biljaka je zaštita od patogenih mikroorganizama. Molekule koje biljka proizvodi da bi se odbranila od njih nastale su nakon evolucijskog odabira molekula koje su se pokazale najaktivnijim protiv mikroorganizama a protiv kojih mikroorganizmi nisu uspeli razviti rezistenciju.

Razlog zbog kojeg mikroorganizmi nisu uspeli razviti rezistenciju leži u činjenici da su jedinjenja biljaka smeše supstanic različitog mehanizma dejstva i veoma kompleksnih struktura.

Za razliku od klasičnih antibiotika, gde se radi o jednoj aktivnoj supstanci protiv koje bakterije trebaju razviti rezistenciju kod biljnih jedinjenja bakterije bi trebale razviti rezistenciju na više molekula različitog delovanja.

To znači da bi bakterije trebale razviti ili dobiti nekoliko novih gena istovremeno što je teško izvodljivo. Upravo je to glavni razlog zbog koje bakterije ne mogu razviti rezistenciju na biljna jedinjenja.

Ima više mehanizama na temelju kojih jedinjenja biljaka deluju u organizmu kod infekcija:

Dugo se vremena smatralo da je najpresudnije mikrobicidno i inhibitorno dejstvo biljnih jedinjenja. Danas se smatra da je za ozdravljenje veoma bitno smanjenje patogenog potencijala i delovanje na imunološki sistem.

Pri upotrebi klasičnih antibiotika često dolazi do uništenja normalne flore jer antibiotici deluju na patogene mikroorganizme ali i na nepatogene, nemaju selektivno dejstvo. Za razliku od klasičnih antibiotika biljna jedinjenja ne deluju na normalnu floru, flora bude u potpunosti sačuvana.

Lipofilnost i hidrofilnost imaju jak uticaj na farmakološko dejstvo molekula. Većina biološki aktivnih supstanci slabo je topiva u vodi. Ćelijske membrane su lipidne i imaju sposobnost da neke supstance propuštaju u ćelije a neke ne. Lipofilne molekule vrlo lako prolaze membranu ćelije, dok hidrofilne daleko teže i zato ne mogu postati dostupne niti aktivno delovati.

Novim tehnologijama Co2 extrakcija biljaka dobijaju se malo lipofilne molekule koje vrlo brzo prelaze preko membrane bez potrebe da ih transportuju posebni proteini. Njihov prelazak osiguran je zakonom difuzije.

Vaginalna aplikacija koristi se samo za lokalno delovanje. Lekovite supstance inkorporiraju se u odgovarajuću masnu podlogu koja se polako topi nakon primene i omogućava produženo otpuštanje lekovitih supstanci. Zbog polaganog otpuštanja i brže apsorpcije sprečava se agresivno delovanje na vaginalnu sluznicu.

Vaginalete u sastavu sadrže alkoholna jedinjenja sa izraženim antimikrobnim dejstvom:

Alkoholna jedinjenja su aktivna protiv mnogih patogenih bakterija, virusa, gljivica, parazita. Koriste se u slučaju bilo koje infektivne bolesti. Oni nemaju jednaku aktivnost u inhibiciji rasta bakterije. Na poslednjem mestu po aktivnosti su ciklični alkoholi, ali ciklični alkoholi su aktivniji na vrste Proteus, Bordetella i Neisseria.

Alkoholi pokazuju dobru aktivnost i na Chlamidiu trachomatis, Ureaplasme i Mycoplasme te na Herpes simplex viruse i HPV virus.

Najvažniji rezultat ispitivanja je dokaz da u dozama na kojoj se javlja inhibicija rasta Chlamidia i virusa (0,01 – 0,02 vol%) nije došlo do citotoksičnog dejstva na ljudske ćelije koje služe kao domaćini u kojima se razvijaju Chlamidie i virusi.

Iz toga sledi zaključak da alkoholi i monofenoli mogu delovati antimikrobno i antivirusno a da pri tome ne narušavaju ljudske ćelije. Sličan profil aktivnosti nađen je u in vitro aktivnosti protiv patogenih gljivica.

U ispitivanju na gljivice Candida albicans, Candida kruzei i Candida tropicalis te protiv plesni Aspergillus niger utvrđena je izvanredna aktivnost u dozi <1mg/ml. Delovanje protiv virusa, gljivica i bakterija nije samo posredovano direktnim delovanjem protiv mikroorganizama već i stimulacijom imunološkog odgovora. Pénoël je dokazao u kliničkoj praksi izvanredan učinak biljnog ekstrakta bogatog terpineolom-4 u lećenju teških bolesnika sa povratnim infekcijama i hipogamaglobulinemijom. Kod takvih pacijenata dolazilo je do prestanka infekcija i rasta y-globulina u krvi.